| punoblasnik | m (sg. GA punoblastnika, pl. A -e) osoba koja je dobila čiju punomoć, opunomoćenik; usp. punomočnik, punomogučnik, punovlasnik. Od rukopisov … ovi … jesu … 4-ič Ambroži Juraja, grofov Antona Karoļ i Antona Grašalkovič pravdravnitela i punoblastnika. Domin 138. Anglianci očituvali su da čeju pod oblastjum ńih gospodstva kakti punoblastnika kraļevskoga jednovoļno posluvati. Nov horv 58b. |
