| punodoben | adj. (sg. A f. punodobnu, pl. N m. -i) punoljetan; u im. službi (m. i f.)punodobni, punodobna osoba koja je navršila po zakonu određene godine života za stjecanje građanskih prava, punoljetna osoba. Nekoji žele da bi 13 godiščah staru princezicu Januariu za punodobnu proglasili. Nov horv 366a. |
