f pl. t. (NA pute, G -ih, L -ah, I -ami).
1. samostalno i u svezi ~ železne metalne spone kojima se kažnjenicima sputavaju noge ili ruke, okovi; usp. gvozdje 2, okov 1, okova 1, puto 1, spona 1, špringa, železje. H (s. v. pute železne), B (s. v. compedes ... pute železne, compedio … v pute … sponu polažem, compeditus … vu železje det … vu okove ali pute železne postavļen … okovan … spet … zakovan vu klade … vu gvozdja, cruricrepida … putonos … koji pute … na nogah nosi), P (s. v. compedes ... pute 308, ergastulus … sluge … sužeń … koi u vuzi je ali u putah rabi 312), X (s. v. pes ... compedes ... pute železne). Nevoļen sem i kakti v temnici postavļen i z putami obteršen. Kempiš 133. Duh ... je nosil na nogah železne pute … s kojemi je silno ružil. Danica (1846) 132.
2. samostalno i u svezi ~ końske dio konjske opreme, oglav, povodac; usp. okova 2, puto 2, spona 3. H (s. v. okove końske ... pute, pute konske).
