adj. (sg. N m. putonog, G m. -a, pl. N m. -i).
1. koji ima bijelu pjegu na nozi ili nogama (o konju ); usp. putast. B (s. v. koń 29. … koń putast … putonog). Końi černi ... ak su na dve noge putonogi, jesu berzi. Danica (1834) 22.
2. u im. službi (sg. m.)putonogi konj koji ima bijelu pjegu na nozi ili nogama. Tak na putonoga sede govoreči. Zrinski 233.
