n (sg. NA računańe, G -a, L -u) gl. im. od računati (se); usp. brojeńe, izbrajańe, račun 2. b, računanje, računstvo, račuńańe .
1. tehnika rješavanja aritmetičkih činjenica, računanje, izračunavanje; usp. razbroj 1. B (s. v. algorithmus … računańe, calculatio … računańe … izračunańe … brojeńe, computatio … računańe … brojeńe, computus … račun … računańe, psephisma 2. … računańe, ratiocinium 2. … računańe, subductio … računańe, supputatio … računańe; računańe s uputom na račun, zračunańe s uputom na računańe), J (s. v. calculatio … računańe … brojeńe, computatio … brojeńe … računańe). Ovde krivi račun … ne znemenuje krivično … računańe nego račun takov vu kojega kakov se goder broj postavi akoprem ne bi bil pravi računajuč vendar more se pravi pogoditi. Šil 244.
2. brojenje; procjenjivanje; uzimanje u obzir (čega).B (s. v. computatio … delavcev ili težakov računańe). Žitek človeči je kruto nestanovit, a smert je stanovita, koteru idom nasleduje težek sud božji, i strašno ze vsakoga zla dela govoreńa i mišleńa računańe. Petret 283. [Smert] … idom nasleduje težek sud Božji i strašno zevsakoga zla dela … računańe. Evang 283.
3. u svezama meštrija računańa isto što račun 2. a. B (s. v. računomešter … računar … zvučenomu biti vu meštrie računańa); vremena ~ kronologija. B (s. v. chronologia … vremena računańe).
