adj. (sg. D m. radovitomu; komp. sg. A f. radovitešu).
1. koji je po volji, koji odgovara komu; pogodan, dobar; drag; usp. radovoļen 2. Navuk kersčanski, kojega kakti jednu rosu iz vust namestnika Božjega … Bog na nas zliva, z krepostmi radovitešu i povojlnešu čini Bogu dušu našu. Mulih prod 216.
2. koji što ima, posjeduje, sadržava. Varaš bečki, kojemu, kakti punomu i radovitomu z ļudstvom i z očima vsa skoro i otajna znana i viğena jesu … je videl … kak gusto i ponizno Terežia cirkve je pohağala. Mal krep 14.
