| rasečeńe | n (sg. N razsečeńe, rasečeńe) gl. im. od raseči; čin kojim se razdvoji, odijeli što na pola ili na više dijelova, rasijecanje, komadanje; usp. rasfalačeńe, rasfalatańe, rasfaļatańe, razrezańe 2. B (s. v. anatome … rasečeńe ili razporeńe tela človečjega da se nuterńa od doktorov ili vračitelov ogledaju, dissectio, intercisio … razsečeńe … razrezańe, quarterizatio; vud … na vude razsečeńe). |
