(se) pf. (inf. raztužiti; prez. sg. 3. raztuži, -i se; pridj. akt. sg. m. raztužil, n. -o, f. -a; pridj. pas. sg. N m. raztužen, n. -o, f. -a, G m. -oga, D f. -omu, pl. N f. -e; pril. prez. raztužeč).
I. izazvati osjećaj tuge, rastužiti, ražalostiti (koga); usp. očemeriti 2, optršiti 7, ožalosteti, v žalost položiti s. v. položiti. H (s. v. raztuženo serce), B (s. v. affligo 2. … raztužujem … raztužil sem … raztužiti … kak me je zlehkotilo tvoje došestje tak me je odšestje obteršilo ili raztužilo, animus 7. … serce zmešano … nemirno … raztuženo, conturbo … raztužiti sërce čijegod; raztužen … raztuženo sërce). Ako v nevoļah tvojeh budeš se Bogu preporučal, ništar ne bude kaj bi te raztužiti moglo. Habd zerc 63. Još dika pak Giza raztuži ga boļe. Henr 202. fig. Vse stvari po grehu raztužene po pokore obraduju se. Mul zerc 12.
II. refl. ~ se postati tužan, ražalostiti se. Pred vsem ļuctvom raztuži se nemu i splaka se. Vram post B, 85. I taite ako morete da se On ne kaže proti vsem kakti ļubļeni otec i raztužen koji zove i išče skočečega sina. Matak II, 54. Vu serdcu zevsema raztužena ova plemenita gospa odpeļala je mertvo telo. Danica (1840) 86. fig. [Svetom Tomašu] se jako serdce raztuži. Habd zerc 390.
