| rasuğeńe | n (sg. N razsuğeńe, rasuğeńe, G -a, D -u) gl. im. od rasuditi; prosudba, prosuđivanje, procjena; usp. razmetańe 3. B (s. v. dijudicatio … razsuğeńe), J (s. v. dijudicatio … rasuğeńe … razmetańe … samom po samom sudeńe … oštro i marlivo sudno razlučeńe), X (s. v. jurgor … dijudicatio … rasuğeńe). Rekrut koj vre jedanput pregledan i zapisan bude nikakvomu več višjemu rasuğeńu … podveržen biti ne more. Vojn 4. Rasuğeńe [= ńem] die Beurtheilung. W 6. |
