| rasuditi | pf. (inf. razsuditi; imp. sg. 2. razsudi; pridj. akt. sg. m. razsudil; pridj. pas. sg. N m. razsuğen, n. -o, f. -a, pl. N f. -e) prosuditi, procijeniti. B (s. v. dijudicatus … razsuğen … razsuğena … razsuğeno, dijudico … razsuğujem … razsudil sem). Raj blaženstva … da bi tvu … mogal … skrovnost razumeti … znal bih tvu dobrotu boļe razsuditi. Magd 59. Ah gdo more … razsuditi kakva žalost mora biti v nestalnosti živeti. Popevke 211. Sudi mene, o Bože, i razsudi moju pravicu od nesvetoga naroda. Ev 335. |
