(se) pf. (inf. razbeliti, razbeliti se; pridj. akt. sg. m. razbelil; oblici koji mogu biti i od razbeleti donose se tamo).
I. isto što razbeleti I. B (s. v. candefacio 2. … belim … razbelil sem … razbeliti … zažaril sem … zažariti). [Cesar] vučini kotel ... pripraviti, z oļem, smolum ... i žveplom napuniti, jako razbeliti ter vu kipuči onak kotel svetoga [Eražma] hititi mučenika. Gašp II, 668.
II. refl. ~ se isto što razbeleti II. B (s. v. razbeļujem … razbeliti se). fig. Moraš najpervo razbeliti se i razvručiti vu ļubavi Božje. Zagr I, 405.
