| razgovoren | adj. (sg. N m. razgovoren, razgovorën, n. -rno, f. -a, G m. -oga, pl. N m. -i, A m. -e) isto što rečļiv 2. H (s. v. razgovoren), B (s. v. affabilis … razgovorën … razgovorna … razgovorno, blandus … razgovoren … vugoden vu govoreńu i vesel, calix 7. … obilno pune kupice ali pehari koga nesu včineli razgovornoga; razgovoren). [Oni] vu hvaludańe vesela vusta i razgovorne jezike otpervši, vsaku sobotu … rečenu pobožnost … obderžavati složnum vsi voļum odlučihu. Nadaž 157. Mudrost je odperla vusta nemeh i jezike detce je načinila razgovorne. St kol (1866) 200. |
