(se) pf. (inf. razgovoriti, razgovoriti se; prez. sg. 3. razgovori, -i se, pl. 1. -imo, -imo se, 3. -iju se; pridj. akt. sg. m. razgovoril, f. -a; pridj. pas. sg. N m razgovorjen, n. -o, f. -a; pril. prez. razgovoreči se).
I.
1. odgovoriti, odvratiti (koga od čega).B (s. v. dehortor … razgovarjam … razgovoril sem … odnukavam … odvračam zrokmi … tolnačem … drugač … svetujem, dissvadeo … razgovarjam … razgovoril sem … razgovoriti nekoga vu kakvom duguvańu). [Luther] vsem ļudem … hotel je razgovoriti te isti veliki nebeski kinč, čistoču. Habd zerc 233. [Ńega] ne mogel cesar kakti mladoga, gingavoga vu telu razgovoriti od vojuvańa. Gašp IV, 210.
2. utješiti; razveseliti. B (s. v. consolatus … utišen … razgovorjen … razgovorjeno … razgovorjena s naznakom da je dalm. ). Nevoļnoga ki bi razgovoril i razveselil, ne nikoga. Habd ad IX. [Moramo] betežnike pohoditi [i] razgovoriti. Mul pos 770.
II. refl. ~ se
1. popričati, porazgovarati; usp. spomenuti II. 3. H (s. v. razgovoriti se), B (s. v. communico 2. … govorim i tolnačim se z drugem … med sobum se nakratkom razgovoriti, confabulo 3. … razgovarjam se … za veliko duguvańe sobum razgovoriti se hoču). Valerijan da se z zaručnicum razgovori svojum k ńoj bliže pristupi. Nadaž 127. Spoznavši zato cesar svetlost ńegovu dobrovoļno ńega prime i š ńim se razgovori. Gašp I, 236. Besprechen, sich, v. r. razgovarjati se, razgovoriti se. Krist anh 89.
2. zabaviti se. Razsipnik je svoje slobode ar mu ne slobodno … svoga blaga vživati, razgovoriti se . Habd ad 510.
