pf. (prez. pl. 3. razgube; aor. sg. 3. razgubi).
1. isto što izgubiti I. a. More [se] nepča k nim imati … ako svoje lastivno imienie maneno razgube. Perg 106.
2. učiniti da se (što) izgubi, nestane. Ti gospodine pošpota se ž nimi i na ništar peliaš tugu dajuče meni, razgubi je gospodin u kriposti tvojoj. Zrin tov 36.
