pf. i impf. (inf. razmeti; prez. sg. 1. razmem, razmim, 2. -eš, 3. -e, pl. 1. -emo, 2. -ete, 3. -eju, -u; aor. sg. 1. razmeh, 3. -še; imperf. pl. 3. razmehu; imp. sg. 2. razmi; pridj. akt. sg. m. razmel, f. -a, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. razmen, razmet, A f. -u, pl. N m. -i, f. -e; pril. prez. razmeč razmeči, pril. perf. razmevši) usp. razebrati, razmiti (se), razumeti (se), razumevati (se), razumiti (se).
I.
1.
a. shvatiti / shvaćati smisao, značenje (čega), doći / dolaziti do (kakve) spoznaje. B (s. v. accipio 4. … spoznavam i razmem … razumim, aenigma … govoreńe potajno ili zakrito koje se lëhko nemre razmeti i taki pogoniti ako se ne odpre i ne pretolnači, allucinor …gda koju stvar pravo i dobro ne vidim ali ne razmem neg mi se jedna za drugu vidi, ambiguum … dvojna ili duguvańe dvojnbeno … sumļivo … koje na dvoje ali na več stran more se razmeti i vzeti, clareo 2. … razmem ovo, cognosco 3. … razmeti iz lista ali od koga god, comprehendo 3. … razumom dosežem … razmem, comprehensus … priet … razmen … spoznan, ignosco … dobro znam … dobro razmem … pametim … pazim, intelligo … razmem … razumem … dosežem … dostižem … pametjum spoznavam, percipio 2. … razmem … vidim … nit razmeti kaj nit videti, sardo … razmem, subobscurus 2. … priskroven ali kaj se lehko razmeti nemre; razumem 2. … razmeti iz lista), J (s. v. adeo 3. … dapače ono ovak razmete, calleo 2. … dobro znam … razmem, capio 4. … kaj razmem … razmevam, glossema … raztolnačeńe reči koja teško razmeti se more, habeo 3. … tak to razmi, intellextin … jesi li razmel, intelligo … razmem … razumim, sagio … oštro i šegavo poznavam … razmem … oštro razumen jesem), X (s. v. calx … calleo … razmem … znam, lego … intelligo … razmem, scio … scisco … znam … razmem … dokančam). Koi razume fundamentum lagļe i druga bude razmel. Perg 4. Onoga kaj znaju jezikom spočitati pametjum ne razmeju. Petret XVI. Potrebno je [zapovedi] dobro razmeti. Mul šk 225. Zavdajemo ńemu [betežniku] škodu veliku ako boječi se ńega vstrašiti … pustimo ga preminuti da mu za razmeti ne damo da se vu pogibeli smerti nahağa. Verh 384. Ja ga razmem i gledim. Gal 151.
b. shvatiti / shvaćati čiji način razmišljanja, čije pobude. J (s. v. penetro 5. … čie nakaneńe dobro razmeti … prevideti). Ufam se da … meni dobrovoļen čtavec lahko hoče razmeti, pobolšati i spričati [falinge]. Mulih prod VII. Bog te razmi, ja te nemrem. Građa 8, 435. I razmem tvoje misli se i … žalosten nesem, zakaj bi i bil. Gal 141.
c. shvatiti, razumjeti što tko govori. J (s. v. davus … ja sem priprost človek ali ne razmem kaj govoriš). [Tomaš] je od ńe [deteta] matere razmel i slišal da je govorila to. VZA 13, 10. Ja stanovito ne razmem tvojega odgovarjańa. Habd zerc 56. Vsi miši … kak da bi zapoved svetca bili razmeli skup sprave se i vu potok pobegnu. Gašp II, 231. Je li vendar vse razmeju kaj im govorim? Krist anh 209. A ludi znaju zvon svoje cirkve šteru na bregu videt vre ni, razmeju reči, prignjene glave. Pav pop 14.
d. shvaćati, razumjeti kakav strani jezik. Da se … vuče (oni ki dijačkoga jezika ne razmeju). Kraj 9. Ove svetosti zrok jesu bile molitvice kratke … ter to diački da ļuctvo ne razme. Gašp IV, 549. Jel … nemački ili francuski tvoji sini razmu boļe. VDA 2, 138.
2. poznavati kakvu struku, koje područje; biti stručnjak u čemu; imati znanje (o čemu), znati, poznati (što), znati što učiniti. J (s. v. praediator … ladańskeh pravic znanec ki pravice od imań dobro razme). Vu ovom broju se poimene oni nahajaju kteri nešto malo k oružju razmeju. Habd zerc 209. Kakvo delo razmeš, mali moj? Velikov 102. Kerempuh … ja imam zverhu ļudih … jakost i ńe [pohotnost ļudi] v posleh mojeh na hasen obernuti razmem. Lovr ker 73.
3. u svezama dobro ~ biti pri svijesti, biti razuman. Ako jošče [betežnik] dobro razme, dobro bi mu ova … spominati: Veruj tverdno vse ono kaj veruje i vuči Sveta Mati Cirkva katoličanska. Mul hr 416; ~ pismo biti nepismen. Oni ki ne razmeju ili ne slagaju pisma, vu velike blude opadaju. Vram post B, 88a.
II. refl. ~ se
1. shvaćati / shvatiti jedno drugo, imati slične stavove, razmišljanja. J (s. v. colludo … podigravam se … z drugem deržim … razmem se, persvadeo … razmeti se … razum si dati … vglaviti se). Savetuval bi da barberi vsa srečna vračeńa … verno bi propisali i dobro se razmeli z doktori onemi koji su betežnem ali kisele vode ali toplice prepisali. Lal vod 21.
2. isto što razmeti I. 2. K tomu se dobro mesari i ribiči razmeju. Habd ad 389. Rimļani pred predobleńem Gerčke zemļe za nikaj deržali su lepe navuke ove glasovite deržave i to kajti sami vu ńe razmeli se nesu. Čt kn 177. Oni se boļe vu tom poslu [copriji] razmeju kak ja. Lovr ker 83.
3. smatrati se, podrazumijevati / podrazumjeti se. Narod razme se ļuctvo ižraelsko ar narodu ižraelskomu Krištuš je govoril. Vram post A, 7.
4. u svezi to se razme to je razumljivo (samo po sebi).Tomu je, to se razme, ļubav kriva, ali i to takaj, kajti se nesmo navučili razdruženi živeti. Krist anh 248.
