n (sg. NA razumeńe, G -a) gl. im. od razumeti (se).
1. shvaćanje (čega), mišljenje (o čemu); usp. razumenje. B (s. v. allegoria … tuje ili skrovno govoreńe aliti preobračańe nekoje t.j. da drugo rečmi a drugo z razumeńem kaže; razumeńe). Je i na kaču, gledeči hištoriomskoga razumeńa to prokletstvo hičeno od Boga. Habd ad 111. Peldu na potvrğeńe i očiteje razumeńe duguvańa rečenoga razmete ovu. Bel prop 98. Vere kerščanske fundamenti … na razumeńe prestiraju [se]. Evang 240.
2. u svezama biti jednoga razumeńa imati isto mišljenje (o čemu); biti istomišljenikom. K tomu jedne bi obodva voļe bili … jednoga razumeńa, doklam bi goder Bogu pokorni bili. Habd ad 114; biti teškoga razumeńa biti teško shvatljiv, razumljiv. B (s. v. sublimis 3); gorńe ~ v. gorńi; ~ tenko tankoćutnost, suptilnost. B (s. v. razumeńe … razumeńe tenko); stvar dvojega razumeńa ono što pobuđuje sumnju; ono što je sumnjivo, dvojbeno. B (s. v. ambiguus … dvojega ali več razumeńa stvar kakva ali govoreńe).
