m (pl. G rečlivcev) istoštogovoritel.Nit je zveličeńe od složnih rečlivcev, nego od priprosteh ribičev svetu nazveščeno.. Mulih prod VI.
rečļivec
m (sg. N rečļivec, pl. D -vcem, A -vce). 1.onaj koji lijepo i tečno govori, koji se lako izražava. Pravdašem i rečļivcem [ostavļam] jezik. Habd ad 400. 2.onaj koji govori zajedljivo, podrugljivo, zajedljivac, podrugljivac. B (s.v. dicax).
