adv. (komp. rečliveje) adv. od adj. rečliv. 1. isto što rečļivo 1. J (s. v. loquaciter). 2. isto što rečļivo 2. Koj rečliveje za krivca se daje, on vkanļiveje krivńu svoju zakriva. Liž 34.
adv. (komp. rečļiveje) adv. od adj. rečļiv; usp. razgovorno, rečito, rečlivo.1. lijepim riječima, tečno; na rječit način, rječito. B (s. v. verbose … raztolnačiti nekaj vnogo rečļiveje; rečļivo), J (s. v. verbose).
