n (sg. N rečeńe, I -em) gl. im. od reči.
1. isto što reč 2. B (s. v. dictio).
2. isto što reč 3. a. H (s. v. rečeńe), J (s. v. dictum).
3. u svezama istine ~ govorenje istine, istinitost riječi. B (s. v. veriverbium); suprot ~ a) proturječje, protuslovlje, kontradikcija. X (s. v. dictio ... contradictio), J (s. v. contradictio). b) isto što ogovor. J (s. v. obloquium … suprot rečeńe … suprot govorjeńe … ogovor).c) protivljenje, prigovaranje. B (s. v. protestatio).
4. izr. med rečeńem i stečeńem gora je posred jedno je reći, a drugo učiniti; nije dovoljno samo reći, treba i učiniti; usp. od rečena do stvorena kak od lista do korena s. v. reči. B (s. v. rečen).
