| rečnik | m (sg. N rečnik, G -a, pl. A -e) popis, lista riječi i izraza jednoga ili više jezika, poredanih obično po abecedi; knjiga koja donosi takav popis; usp. dikcionarijum, rečna kniga s. v. rečni1, rečnica, rečokniga, slovnik 1, slovokniga. B (s. v. vocabularium … rečnik … rečnica … slovnik). De la Bella, Voltigi, Appendini, Mikalia i ostali izpisali jesu slovnice i rečnike dalmatinske. Mikl izb 103. |
