| rešetar | m (sg. N rešetar, G -a, pl. A -e) onaj koji izrađuje rešeta. H (s. v. rešetar), B (s. v. cribrarius … rešetar … sitar, rudiarius … rešetar koi dela rešeta za izčińańe peska iz žitka; rešetar … rešetar ki dela rešeta za pretakańe peska iz staroga zida), J (s. v. cribrarius … rešetar), P (s. v. cribrarius … rešetar … rešetara … koi rešeta … dela ali tke 776). Mi [bi] … kalendare napravili … za pečare, rešetare. Kal-b (1809) 37. |
