n (sg. N reberce, pl. G -eh, I -i) dem. od rebro; hip.
1. anat. malo rebro (o životinjama).B (s. v. latusculum). Telečeh ali ovčeh reberceh … v rańglek postavi redom. Danica (1840) 72.
2. dio cvijeta koji je rebrasta izgleda, koji nalikuje rebru. P (s. v. alabastrus … reberce zeleno rože koje cvet nerazvit zavija z drugemi reberci razvitoga pako kakti podpiraju 643).
3. u svezi ~ hoditi isto što rebriti se. B (s. v. rebrim se).
