f (sg. N remora, G -e) lat. remorari.
1. zool. vrsta morske ribe, remora, ustavica, paklara, priljepuša,Remora remora. [Ladja je] od male ribice remora zvane zaderžana, daļe genuti se ne more nego dugo vremena onde mora ostati. Gašp IV, 259.
2. fig. naziv za pticu koja sprječava, zaustavlja (koga, što) u kretanju. Treta ptica zove se remora, koja samem svojem pogledom i kričem človeka mimo sebe idučega čini tak stalnoga na mestu obstati. Zagr V/2 167.
