f (sg. N roğakińa, GD -e, A -u, L -i, pl. NA -e) f. od m. roğak.
1. ona koja je s kim u rodbinskoj vezi, rođakinja; usp. rodica, roğakina. H (s. v. roğakińa), B (s. v. agnatus … roğak … roğaki … roğakińe, cognatus … roğak … roğakińa … svoj po kervi, consanguineus … roğak … roğakińa; roğakińa), J (s. v. consangvineus … rod … rodbinski … roğak … roğakińa), P (s. v. agnatus 276 … roğak … roğakińa po muškom spolu ili po otcu). Boga puna Maria zdigne se … da roğakinu svoju Elizabetu pohodi. Habd zerc 368. Vladislav … zaručil je Jelu … svoju roğakińu. Vitez raf 102. Jalžabet tva roğakińa vu vutrobi nosi sina. Ev 311.
2. u svezi ~ bližńa osoba s kojom je tko povezan uskim, krvnim rodbinskim vezama, bližnja rođakinja; usp. bližńa rodica s. v. rodica. Neki poglavit mladenec … premamļen od jedne svoje bližńe roğakińe i od ļubavi ne proti sebe iskazańe vlovļen da ju je ne samo vu hižu … na mesto matere vzel, nego ž ńum živel … kako da bi mu prava zakonska tovarušica bila. Zagr IV, 48.
