| robińa | f (sg. N robińa, G -e, A -u, pl. N -e) f. od m. rob1; ona koja je bez slobode kretanja i u potpunoj vlasti gospodara koji raspolaže njezinim radom i životom, ropkinja; zarobljenica, zatočenica; usp. robinka, ropkińa. H (s. v. robińa), B (s. v. robińa), J (s. v. mancipium … sužeń … rob … robińa … podložnik … vuznik prodan ali v boju vlovļen), P (s. v. mancipium … rob … robińa … robinka 312). [Muži] kak se ožene štimaju da su robińu kupili. Habd ad 115. Tak zaručnica ne kakti zakonska žena nego kakti koja dekla ali robińa vu hižu je zapeļana bila. Zagr IV. 101. Hižni tovaruš … mora se … čuvati … da svoju ženu ne derži kakti službenicu ali robińu. Mul zak 114. Kči jedne robińe [Germana] … kruto nenavidna Eufražie [bila je]. Gašp I, 825. fig. [S. Mikuli su] purgatoriumske robińe dovervele proseči da za ńih moli. Nadaž 31. [Sirota ptica] nemilostivnoga jastreba tužna robińa i hrana je postala. Mul pos 586. |
