| rodoļuben | adj. (sg. G m. rodoļubnoga, pl. A f. -e) koji voli, ljubi svoj narod i domovinu; usp. rodoļubiv. [Topalovič] jako slobodno piše, puno je duha rodoļubnoga. Mlin gaju 328. Prekletom kmicom hodi cendrava bogčija … v trijumfu noseč rodoljubne nule. Krl 117. |
