adj. (sg. N m. rogat, -i, n. -o, f. -a, G m. -oga, f. -e, A m. -oga, f. -u, pl. N m. -i, A m. -e; komp. sg. N m. -ei) usp. rogast, roglat, rogonos1.
1. koji ima rogove. H (s. v. rogat … rogata … rogato), B (s. v. bucerus … čredo marhe rogate kak su voli … živina rogata, cornutus … rogast … rogat … rogata … rogato; živinče … govedo … živinče rogato), J (s. v. buceria … čreda rogate marhe, spašinec za rogatu … veliku marhu, cornutus … rogast … rogat), P (s. v. armentarius … čoban … čobana koji živinu rogatu pase 417). Ali vrag rogati, ki je v nebu međ anğelmi … ļubav i priatelstvo razmetal … ni kloštrom ne prosti. Habd ad 712. Bolvansko ļuctvo … jednoga rogatoga vola … iz brunca napravļenoga za Boga je deržalo . Švag I, 305. A nekoji … su i deržali da jeden … človek … kugu rogate marhe je bil zacopral. Lovr ker 74. (u poslovici)On bu bogat, kad pes rogat. Krist anh 151.
2. koji nalikuje na rog, koji je u obliku roga. B (s. v. birrus … kapica na četiri vugle rogate negda i tri z kojum mašnik pokrit ide mašuvat vezda quadrat zovemo, calceus … forma calcei lunati … cepeliši rogati kakve su negda vlastiteli rimski nosili, cavus … luna cava … mesec rogat mlad gda je ili star, ceruchus … rogast … rogat … rogata … rogato … a to od ladjih i brodov razumeva se morskeh s naznakom da je dalm.,corniculatus … rogast … rogat … rogata … rogato; mak 3. … mak rogati … papaver corniculatum), P (s. v. calceus lunatus … cipeliš rogati 167, munimentum cornutum … meteris rogati ali rog grada 61).
3. u im. službi (sg. m.)rogati isto što vrag. Klarica: Lubleni gospon kapitan. Ladvar: Kaj lublen! Ovo ńim naj sam rogati veruje. Lovr rodb 102.
4. u svezama kača rogata zool. v. kača; rogata trakača zvezda astr. v. zvezda; rogat mesec astr. v. mesec.
