n (sg. NA runo, G -a, I -om).
1. prirodno pokrivalo od vune na nekim životinjama, obično ovcama; usp. runa 1. J (s. v. vellus … runo … ovčja dlaka), X (s. v. vello … vellus … runo … vuna). Vse … živuče stvari se rode svojum opravum … ptice svojem perjem … živine svojemi dlakami, ovce svojem runom. Habd ad 221. Ovce sada imaš okupati [vu malom travnu] i oprat ako i kaj imaš i ostriči je vzemši runo iz ńih ako su topla vremena, a ne drugač. Hiž kniž 169.
2. u svezama zlatoga runa viteštvo v. viteštvo; vitez zlatnoga runa v. vitez.
