pron. (sg. N m. saki, f. -a, G m. -ega, D m. -em, -om, f. -ej, -oj, A n. -o, f. -o, -u, L m. n. -om, f. -oj, I n. -em, -im) usp. sak2.
1. koji se odnosi na sve one koji su spomenuti u izričaju. Dušice na pomoč ni telo ne beše, koga vsa lepota ono negda beše, v sakom dugovańu kada mu služaše. Noč viğ 44. Hvalemo … ime … dive Marie, pojmo sako vrime. Mul jač 5. O, duša zemlje moje … ti mladosti vrućešoj, lepšoj v sakom času krv otcov starih nam obnavljaš. Domj prov 11.
2. koji se odnosi na pojedinoga od spomenutih u izričaju. I pitam saku: Kaj ste nam donesle, male, drage ftice? Gal 135. Saki drugi put je v pekel obernut. Krl 49.
3. u svezi ob sakom pri istovjetnomu ponavljanju radnje, svaki put. [Ptica] nekulikokrat zdignu se na peruteh v zrak i ob sakom nazad sede [na krov]. Habd zerc 468.
