| samočuteńe | n (sg. G samočuteńa) osjećaj osobne spoznaje (koga / čega) u odnosu na koga / što; usp. svojspoznańe. Koj bi ova z merzlem serdcem podnesti mogel, ja bi ga deržal za človeka koji niti serdca niti kervi niti samočuteńa (svojspoznańa) nema. Kruh 2, 43. |
