adj. (sg. N m. samostojni, f. -a, A n. -o).
1. isto što samobiten 1. B (s. v. substantivus … samostojni … samobitni … kaj samo po sebe more stati). Nekoji pako samostojno ladańe [republik] vpeļati tersiju se. Nov horv 3a.
2. u svezi gram. samostojna reč v. reč.
