adj. (sg. N n. samosvojno, f. -a, pl. N f. -e, G f. -eh, A f. -e, L n. -eh).
1. koji je svojstven, pripadajući, vlastit (komu / čemu), koji se odnosi na (koga / što).Kraļ sada … [ovu pečat] potrebuje samo vu poslih samosvojneh dotikajučeh se ńega samoga. Domin 102.
2. u svezi ļubav samosvojna ljubav prema samomu sebi. B (s. v. ļubav 3. … ļubav samosvojna).
