| samotret | num jedan ili svaki u skupu ili skupini od tri elementa ili člana, jedan i još dva; usp. samotrejt, samotreti, samotretji. Gorni peruš vsegdar more na doblenie svoje marhe k sebe primernimi samotret priseči. Perg 221. Tomu pride na pamet da se jenkrat samodrug ali samotret zapre v kleti. Habd ad 1053. |
