| sečļiv | adj. koji se može sjeći, koji je namijenjen za sječenje; koji se smije sjeći, sjeciv; usp. sečni2 1. B (s. v. secabilis … sečļiv … rezļiv, sectilis … sečļiv … rezļiv … kaj se lehko seče ali reže; sečļiv), J (s. v. caeduus … posečļiv … sečļiv … loza … šuma za sečeńe, secabilis … sečļiv). |
