m (sg. N sejač, G -a, D -u, pl. A -a).
1. onaj koji sije, sijač; usp. sejavec, setnik. H (s. v. sejač … ki seje), B (s. v. consitor 2. … sejač … setnik, sator … sejač … vcepitel … vertļar, seminator … sejač), J (s. v. consitor … sejač, insitor … sejač … saditel … cepitel, seminator … sejač). Izišel je sejač sejati seme svoje i jedno opalo je poleg puta ter poteptano i od ptic pozobano je. Mulih prod 237. Evangeliumi kerščenikov gerčkoga zakona … na … 21. [nedeļu po Trojakih] Luk. 8, 5-15. Od sejača i semena. St kol (1866) 76. fig. Sejati ništar drugo ne, nego predekuvati, vučiti reč Božju … Što je sejač? Biškupi, pastiri, predikatori. Vram post A, 56. Nebeski sejač vu dolńe Indie semena rečih Božjeh i s. evangeliuma posejal je vu obilnosti. Švag I, 94.
2. isto što sitar 1. B (s. v. pollintor … mlinar … meļe sejač; sejač 3. … sejač meļe, sitar s uputom na sejač).
3. u svezi sejač rečih isto što prodekator. B (s. v. sejač … sejač rečih s uputom na prodekator).
