n (sg. NA sekańe, G -a) gl. im. od sekati.
1. isto što sečeńe 1. J (s. v. sectio … sečeńe … sekańe, sectivus … dober za sekańe), X (s. v. seco … sectura … sekańe).
2. u svezi znameńe sekańa znak kojim se obilježava odlomak teksta. Znameńe sekańa, odsek (§) iliti paragrafuš deli govoreńe na više vekših falatov. Pravop (1779) 44.
