| senik | m (sg. NA senik, L -u, pl. N -i, A -e, L -ih) spremište za sijeno, sjenik; usp. seńak 1. B (s. v. cervus 2. … soha … drevo rasohasto na kakveh seniki … štagli … hiže napravļaju se; senik, seńak s uputom na senik), J (s. v. foenile … senik … seńak). Videli su vas [detca vaša] delati senike, štagļe, hiže. Matak I, 612. Seno vu seniku višeput prehitati je potrebno. Živinvrač 90. |
