adj. (sg. N m. setven, -i, n. -o).
1. koji je pogodan za sjetvu, sijanje; usp. sejańi, sejaten, semeni 1. B (s. v. sativus … setveni … seatni … setveno vreme, sementicus … setveni … kaj se sejati more, sementinus … vse kaj k semenu ali do semena stoi … setveni ali kaj vnoge semena ima), J (s. v. sativus … setven … setvi prikladen, sementinus … semenski … setven … semenu ali setvi slišajuči).
2. koji se odnosi na setva 2; sjetveni; usp. setvinski. B (s. v. satarius … setveni … k setve slišajuči; setveni).
