| sinov | adj. (sg. N m. sinov, n. -o, f. -a) koji se odnosi na sin; koji pripada sinu, sinov, sinovljev; koji se odnosi na sina, sinovlji, sinovski; usp. sinovlev, sinovli, sinovļen, sinovļev, sinovļi, sinovni, sinovski1. B sneha … sinova žena), P (s. v. pronepos … podvnuk … sinov ali kčerin vnuk … vnučič 280, proneptis… podvnuka … sinova ali kčerina vnuka 280). Do malo vremena je terpelo ono sinovo obečańe. Zagr IV, 77. |
