m (sg. N sitar, pl. D -om).1. onaj koji prosijava (što). kroz sito; usp. sejač 2. H (s. v. sitar), B (s. v. cribrarius … rešetar … sitar; sitar s uputom na sejač). 2. onaj koji izrađuje sita. Sitar da sita i rešeta. Im lad 60.
