m (sg. N slepar, D -u, pl. N -i, G -ov).
1. onaj koji je drukčijega, različitoga uvjeranja, stava i sl. u odnosu na koga / što. Cesar Julian … je ńu [veru] od neverneh sleparov i od nečistoga duha prevkańen … zapustil. Krist žit I, 124.
2. onaj koji opsjenama obmanjuje(koga), opsjenar. Rekel sem mu [Petrica Kerempuh prijeti coperńaku]: Čuješ, stari ti slepar, ako ti meni z dobra ne poveš hamulije tvoje, sprot' te pri poglavarstvu oglasim. lovr ker 83.
