adj. (sg. N m. soldački, n. -e, f. -a, G m. -oga, f. -e, soldatcke, D m. -om, f. -e, A m. -i, f. -u, pl. N m. -i, f. -e, G f. -eh, -ih, D m. -em, f. -em, A n. -o, f. -e, L m. soldatčkih, I m. -emi) etim. v. soldat.
1. koji se odnosi na soldat; vojnički; usp. soldateski, soldatski. B (s. v. accensus … čast soldačka … najmre veli se on koi se na mesto mërtvoga postavi, aerarium … penezi soldački, aes 14. … penezi za soldate i junake odlučeni … penezi soldački, causarius … odrešeńe od soldačkoga zaveza radi betega; brašno za put … poputno … brašno krainsko … soldačko … brašno pripravļam za put … on ki je spraven z brašnom, osel … osel soldački, reč … parola soldačka). Nesem li ja pravo rekel da norske reči govoriš, norc jesi, i negdašńe stare soldačke pun serditosti. Gašp IV, 371. Vnogi … barberi … dugo vremena vu špitaļih soldatčkih služili jesu. Lal vod 15. Došiteuš … navčil se je sabļu pasati … polek soldatcke navade. Zagr I, 551. Ovde pak stupil sem vu soldačku službu. Velikov 62.
2. u svezama obdržavańe soldačko v. obdržavańe; peršin ~ bot. v. peršin; prebrojeńe soldačko v. prebrojeńe; razbrojeńe soldačko v. razbrojeńe; reč / parola soldačka isto što parola 2. B (s. v. reč ... reč … parola soldačka).
