Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

a1

konj.
1. suprotni veznik.
a. za povezivanje dviju suprotnih radnji ili suprotnih pojmova. B (s. v.  allegoria … govoreńe aliti preobračańe nekoje t. j. da drugo rečmi a drugo z razumeńem kaže, alligo … mladenci tak su privezani k hotnicam ili kurvam da skoro od ńih nigdar ne odhağaju a nekoi k pianstvu, autem, barbo … gerčki pak jezik … triglu imenuje t. j. ribu morsku a ne potočnu kakov je som, porro;  a), J (s. v.   bruma).  Tako je potriebno nim pravde znati … krive kaštigati, a nekrive braniti. Perg 4. Ona leži v tople med svilum posteļe, a zimu ńe v merzle terpi dete zemļe. Jurj 7. Onda plebanuš pošļe kapelana k siromaške vdovice, a sam ostane pri bogatušu. Fuč 11. Oni [bogati] su nečlovečno skupi kada se na pomagańe nevoļnoga dojde, a preko reda razsipni … ele svoje zadovoļiti i zasititi. Lovr ker 72. Ja priklonit sem gumbek, a nis dišeča teja. Krl 14.
b. za povezivanje dviju različitih paralelnih radnji ili paralelnih pojmova. Ja jesem te trud … a dobiček Krištušev dal i spustil vernim dušicam na zveličenje iti, a ti Boga za me moli da skupa na nebeski orsag … dojdemo. Vram post A, VIII. Gusta se noč stisne, zagod sunca nesta … pokojnoga stvari iščeju si mesta, a mene još vsaka behu očivesta. Noč viğ 43. Abel je bil vu letu ovčji pastir najpervi, a Kain težak. Vitez raf I. Vsaki dan se van daje, a vnuter nikaj ne dohaja. Cepel 131. Kopriva grize, a lopuh kak kačje mleko ima duh. Krl 13.
c. za isključivanje prethodnog iskaza ili njegova dijela. Otec moj, ako jest moguče da mimo od mene ide pehar ali kelih ov, a ništar meńe ne kako ja hoču, da kao ti. Vram post A, 83. I da ne budu štimali prazne reči ove z kojemi samo nim obeče blaženstvo vekivečno, a neče ga dati, pridaje [Gospodin Krištuš] taki: Stanovito govorim vam da jesu med ovde stoječeh koji ne budu kušali smerti. Gašp III, 385.
d. za isticanje radnje, stanja ili pojma nelogičnih s obzirom na okolnosti. Da bi [on] z onem bil kontent, a bil bi mogel biti, kaj mu je Bog bil dal, ne bi ni sebe, ni sinov … na [to] … spravil. Habd ad 329. Zvezde podložne Stvoritela svojega voļu spuńavati vidiju se … A ja pa razumno stvorjeńe sveta, ja bi voļi Vsamogučega suprotstati mogel? Brez al 4. Ona je tak včinila, a bedača na to nije mislila da, kada v zubeh vodu bu imela, mužu odgovarjati ne bu mogla. Lovr ker 74. Nad žveplenim ognom zmučeno lice jene reš spečene copernice … a biškup … popeval je z starinskoga misala. Krl 11.
e. u dijalozima za isticanje suprotnih stavova. Tak znate … hočemo se … naprvo pogoditi. – A to pak ne. Cepel 134. Rekel je gumbek: – ti si bedak … A rekel je terputec … ja ne klimam šakom kakti zvonček. Krl 14.
2. sastavni veznik.
a. za povezivanje istovremenih ili uzastopnih radnji ili usporednih osobina ili pojmova. B (s. v.  archezostis … tërs beli a nekoji zemëlsku tikvu … nekoi pesju nekoi rimsku repu nekoi vražje črešńe imenuju, cardo … on mejaš … kotar … pogon … koje od poldenca na polnočńak peļaju … a on pak koi od sunčenoga izhoda na zapad peļa decumanus cardo zove se, cetus … balena … kit … najvekša riba morska … na 400 laket duga a 240 široka; riba … lastovica riba morska … a ribica ka ju hrani pintheris zove se). Knige … diački popisane a te iste … na slovenski jezik oberńene. Perg 11. Tako je ļubil … Bog … da sina svojega jedinoroğenoga a predragoga … je dal i poslal na ov svet. Bel prop 46. Naj se vuče … Krištuša … a preļublenu Majku Mariu, nebesku kraļicu spoznavati i pobožno zazavati. Mul šk 20. Žrebiči … ńihova vsagdašńa hrana naj bude 10 funtov sena a 10 funtov slame. Danica (1847) 148. I biti bos kak bosa capa, a nemat niš neg bogečkog ščapa. Krl 32.
b. za objašnjavanje ili dopunu prethodnog izričaja, često u svezama a to, a navlastito, a najboļe, a najmre. Zmučati ne morem [ovu peldu], a je ovakva. Habd zerc 273. Pristupi… o krščenik … očiščen z telom [i] z dušom … a to od vsake hudobnosti i greha, k onomu svetomu prikazańu. Bel prop 54. Vnogo krat si [telo] skrbi po svetkeh imelo, za tve gospodarstvo verno se gledalo, a najmre po svetkeh po puteh hodilo. Noč viğ 51. Ļudi paze … da vsi … a navlastito detca … mogu ńemu verno služiti. Mul šk VII. S. Štefan … mene verno i segurno je nasleduval, a najboļe vu … zapovedi moje koje sem dal. Švag I, 124. Ov mu jošče niti imena ne zna; a je pak jedno nevkretno ime, to je istina. Brez diog 86. Gdo ima vola taj ima puna kola, a zakaj da fkradne kozu kak potepuh i lola. Krl 11.
3. u svezama a kaj / naj / zaštosluži za pojačavanje smisla onoga što se želi reći u izričajima, usklicima i pitanjima. B (s. v.  a kaj). A zašto ta … ceremonija … be vučińena? Bel prop 49. A naj mu Bog oprosti! Velikov 66. A kaj sem denes? Senca i senca svoje sence. Krl 27.

a2

interj. često i udvostručeno a-a za potvrđivanje onoga što se reklo ili što se želi reći, u ruganju, za izražavanje emocija: suosjećanja, nezadovoljstva. Aa! Pravo je ada rekel s. Bonavent. JBVP 78. Ženska … proti ńemu pregovori ovak: »A moj Mikula, zakaj se vi tak žuhko plačete?« Lovr ker 69. Junakoviča vu rešt postaviti? A šepikurte! Velikov 58.

aba

f arap. ’abā; vrsta gruboga sukna. B (s. v.   aba  s uputom na haba).

abacija

f (pl. N abacie) tal. abbazia; samostan, opatija. Ako ne farne fundacie, končemar ove nove abacie … na kolaturu biškupsku … bi se obernulo. Berke 21.

abad

m isto što hebed. B (s. v.   abad  s uputom na hebed, hebed s naznakom da je dalm. ).

Abari

m pl. u potvrđenom primjeru naziv za Slavene; usp. Avari. Ladal je na daleko z slovenskemi deržavami Svatež kraļ slovenski, ovi Slovenci zvali su se Avari i Abari. Vitez raf 38.

abas

m v. abaš.

abaš

(možda se može čitati i abas)m (sg. N abaš, pl. N -i) lat. abbas; opat. Posluhni kaj piše abaš Kluniacenžiš (tisk. Cluniacensis). Habd zerc 44. Pervoga [kļuča] čuva g. Trojo kardinal … petoga i šestoga … onoga mesta kaptolonski abaš. Mul zak 99. Abt, abaš, opat. Mat gram 279.

abaški

adj. (pl. A m. f. abaške) etim. v. abaš; opatski. Papinske, kardinalske, eršečke, biškupske i abaške pastorale i križe [ti] dičiš i kitiš. Švag I, 95.

abatisa

f v. abatiša.

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
HAZU