Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

ablegat

m (sg. N ablegat, D -u, A -a, I -om, pl. N -i, D -om, A -e, L -ih) lat. ablegare; poslanik; usp. ablegatuš. J (s. v.   lautia).  Zmed sebe zebrali [su] dobre tri junake, ke su dokončali poslat za ablegate. Urota 243. Treba nadaļe je vu … ovoga Turovoga pola posla iliti ablegata poslati, koji za vekivečnu jakost pravic našeh živo i ğeğerno skerbel bude. VZA 16, 306. Vezda bu ablegate iz Požuna stiral kraļ … pak da druge … mesto oveh bude dal. Iskr 4.

ablegatuš

m (sg. N ablegatuš, pl. N -i) isto što ablegat (i ista etim.). Rimskoga šenatuša ablegatuš … poslan k nevernomu Antiokušu … donesel [mu je] špote. Zagr IV, 254. fig. Vi jeste ablegatuši i posli med Bogom i človekom mir čineči. Zagr razg 116.

abrov

adj. (sg. N m. abrov, n. -o, f. -a) koji se odnosi na biljku habdovinu; usp. hebden. B (s. v.   abrov  s uputom na hebdov, hebden s naznakom da je dalm. ).

abulenski

adj. (sg. G m. abulenskoga) koji se odnosi na Abulu, grad u Španjolskoj. Gospon Bernardin de Mendoza [je] biškupa abulenskoga brat. Gašp IV, 145.

aceduvati

pf. i impf. (pridj. akt. sg. m. aceduval) lat. accedere; posjetiti, posjećivati. Po poldan aceduval sem Maricu vu temnice buduču. Starine 25, 91.

ad

m grč. ádes; kršć. isto što pekel 1. B (s. v.  Avernus … jezero jedno pri Campanie odkud poganini štimali su i deržali ravën put vu pekel … zato vezda imenuje se Avernus … pëkël … ad s naznakom da je dalm.,barathrum … pekël večni ili ad s naznakom da je dalm.,tartarus … pekel … ad s naznakom da je dalm.; ad s uputom na pëkël, pëkël … ad s naznakom da je dalm. ).

ada1

part.
1. za isticanje posljedice ili zaključka: dakle prema tomu, evo, onda, zato; usp. anda1 1; dakle. H (s. v.   ),  B (s. v.  agesis, at, barbarismus, igitur, itaque, mine; ada, indi), J (s. v.  ergo, ita). Ada, što jesi ti? Da odgovor damo onem ki su nas poslali? Vram post A, 12. Naj, ada, bude! Habd ad 1. Ada, ti sama jesi zrok pogubleńa tvojega, a ne ja. Zagr I, 6. Sada mu, ada, bilo je potrebno jednoga dobroga priatela. Zriń 11.
2. za potvrđivanje prethodnog izlaganja: tako, tako dakle. Ne mogu se ova reči od vere turske, židovske … niti od nijedne druge nevere. Ada. Mul pos 34.

ada2

konj. isto što anda1. H (s. v. ), B (s. v.   itaque),  J (s. v.  ergo, ita, proinde). Nektera je zakonska žena kurva, ada su vse zakonske žene kurve. Habd ad 60. Ako je vsaka ta peršona pravi Bog, ada su tri Bogi. Evang 247.

ada3

adv. isto što anda3. I ada na zlameńe tverdne vere i ļubavi … žile su odpirale svoje. Bel prop 48. Gda bi ada bil Ježuš oči podignul … videl [bi] … da vnožina … velika k ńemu prihağa. Evang 40.

adamant

m (sg. N adamant, G -a) lat. adamans; isto što gemant. B (s. v.   tverd).  Barbara tverdeša od adamanta dragoga kamena ni malo od s nakaneńa svoga ni odstupila. Zagr III, 479.

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
HAZU