Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. N keļe, G -a, I -em).
1. ljepilo; smola; usp. lepek¹ 1. H (s. v. ), B (s. v.  bitumino … keļem mazati, catochites … dragi kamen koi ruku k sebe položenu kakti kakovo keļe derži … i nahaja se vu Corsicae, cola, fabrilis, gluten, glutinium, ichtyocolla … ribno keļe, pisassphatus, sequax; keļe … 3. keļe ribje, klia s uputom na keļe, smola, tišlarski), J (s. v.  electrum … smola ali keļe iz stanovitoga kameńa kapļajuča, gluten, ichthyocolla … keļe ribje, impilia … keļe takvo da ogńišče da si brade prikelite, leucophorum, lithocolla), P (s. v.  culeus 308), X (s. v.   gluten).  Je neko žvepleno keļe okol Babilonie. Habd ad 525. Ne se mogla [arka] … pokvariti da bi listor keļe odpustilo. Gašp III, 72. Kleister m. keļe. Krist anh 115.
2. ljepljiva tvar koju luče neke biljke i životinje. P (s. v.  propolis … keļe koim pčele koš … obmažu 651). Zrok zakaj konopļe meršave ne budu, je da keļe ono z kojem žilice kore konopļene skup skeļene jesu, restali se. Konopļ 2, 17.
3. u svezi ~ ptičje bot. isto što lepek¹2. B (s. v.  keļe … 8. keļe ptičje s uputom na lepek).

adj. isto što keļiv. J (s. v.   glutinosus).

m (sg. G keļiha, L -e Petret 254, -u Evang 256. isto što kelih 2 (i ista etim.). A kaj je pak ono kaj pop mešu služeči vu kelihe gore podigava? Petret 254. Na podigańe svetoga keļiha (naslov).Evang 103.

adj. ljepljiv; usp. keļen. B (s. v.   reglutinosus),  J (s. v.   glutinosus).

adj. (sg. I m. kemičkim) srlat. chimia; kemijski. Među takovim (poboljšanjima)najznamenitija jest ona poradi vpeļavańa pušak z ogńem kemičkim. Nov horv 290 a.

v. ki I 4.

m (možda)isto što zabubanec. Kuliko … Špańulov, Latinov, Francuzov … velikoga glasa, ktereh … ni ime k nam ne prišlo, i ako je gda čuješ, tuliko znaš gdo je, kuliko znaš gdo je kenderes ali zabubanec. Habd zerc 349.

m (sg. G kepejnka) isto što kepeńek (i ista etim.). Nebešku korunu [S. Martin … je dobil] za jeden falat kepejnka. Škv hasn 98.

m etim. v. kepeńek; onaj koji izrađuje kabanice. B (s. v. ).

m (sg. G kepenčera) etim. v. kepeńek; otrcana, stara kabanica. J (s. v.   palliastrum).  Spod kratkoga i cundravoga kepenčera [riba … mu je] van sterčala. Danica (1837) 69.