| kerentoven | adj. (pl. N f. kerentovne) koji je od grubog debelog sukna (v. kerentuh); usp. darovčen. Ovo dokonča ves plemeniti ceh mesarski da naučńaku … [da] na vsa lieta jedne hlače kerentovne aliti habne. Var mes 213. |
| kerentuh | m etim. (možda)njem. Kehren + Tuch; grubo debelo sukno i odijelo od takva sukna; usp. darovec. Ov … tvoj darovec ali kerentuh dosti pervo nategńen jače poleg lakta [ti] natežeš. Habd ad 390. |
| kereńe | n isto što koreńe 1. Proti mišem: Talona kereńe posušiti. Danica (1841) 105. |
| kerepin | m v. krepin. |
| kerfulica | f v. krfulica. |
| kerh(-) | v. krh(-). |
| kerice | f (pl. N kerice, G keric) dem. od kera; isto što kera. P (s. v. suri 176). |
| kerk(-) | v. krk(-). |
| kerl- | v. krl-. |
| kerlec | m (sg. N kerlec, pl. N -eci) njem. Kerl; pej. obješenjak. To su ti za zdvojiti kerleci. Lovr rodb 19. |
