| piškotica | f (pl. A piškotice) dem. od piškota. Testo omesi, razvalaj … poreži kakti piškotice. Birl 34. |
| piškur | m zool. isto što piškor. J (s. v. lampetra). |
| pištola | f (sg. N pištola, A -u, pl. N -e, G pištol, D -am, A -e, I -ami) tal. pistola; vatreno oružje kratke cijevi, pištolj; usp. puška ručna s. v. puška, samokres 2. B (s. v. bisaccium … sedleni toki za pištole, sclopus 2. … puška … pištola … flinka … karabina … samokres; šačnica puška … pištola). Karabine, pištole, sabļe … se krese. Habd ad 1052. On zdere pištolu, ńoj na prsa primeri, spruži i vstreli. Gašp III, 142. Vendar ni nabita pištola. Danica (1838) 96. |
| pištolni | adj. koji se odnosi na pištola. B (s. v. tok 11). |
| pita1 | f (sg. L piti) srgrč. píta; vrsta kolača, pita. B (s. v. gibanica s naznakom da je dalm., pita s uputom na gibanica). Denes bu prikazov na piti obilno. Velikov 100. |
| pita2 | f (vjerojatno,lat. pituita; bolesna izraslina pod jezikom peradi; usp. kika2. P (s. v. pituita 86). |
| pitač | m (sg. N pitač, A -a, I -em, pl. N -i, G -ev) sudac istražitelj (v. i pitavec). Obedvie strane imata zoči biti pred nekim pitačem koga na to odluče. Perg 220. |
| pitajuči | adj. (sg. N n. pitajuče, L n. -em) ptc. prez. od pitati; upitan; u svezi pitajuče zaime gram. upitna zamjenica. Pitajuče zaime je takvo zaime z kojem se pita. Nem jez 139. |
| pitak | m (sg. N pitak, G -a) isto što pitar. P (s. v. fartor 802). |
| pitanec | m (sg. A pitanca, pl. N -i, D -em, -om) životinja koja se hrani, tovi. Pitancem ne davaj žitek v celem zerńu. Danica (1847) 144. |
