Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) impf. (inf. čuditi se; prez. sg. 1. čudim se, 3. -i se, pl. 1. -imo se, 2. -ite se, 3. -e se; imperf. sg. 3. čuğaše se, pl. 3. -aho se; imp. sg. 2. čudi se, pl. 2. -ete se; pridj. akt. sg. m. čudil, čudil se, n. -o, f. -a, pl. m. -i se; ptc. prez. sg. N m. čudeči, n. -e, f. -a; pril. prez. čudeči se).
I. izazivati čuđenje, divljenje. B (s. v.  mirabundus, miratus).
II. refl. ~ se pokazivati iznenađenost, čuditi se; pokazivati zadivljenost, diviti se. H (s. v.  čudim se), B (s. v.  admirandus, admiror, demiror, emiror, miro, miror; čudeči se, čudim se), J (s. v.  admiror, demiror, duco … tvomu čudim se čineńu kak poroğen od Božice vu tak strašnom pripečeńu tve snu daati moreš lice, emiror). I čuğaho se vsi. Vram post B, 47. Ne se vredno čuditi. Magd 56. Ne čudete se tomu ar pride vura vu kotere vsi … budu čuli glas sina Božjega. Evang 167. Zverhu lepote tuğe žene vnogi čudeči se postali su nezdušni. Mat gen 2. Kak bi se začudil i čudeči križal, gda bi ne jednu neg vnožinu teh i takvih prehamljenih volj našel. Krl 111.

m isto što čuditel. J (s. v.   admirator).

f isto što čudnost. X (s. v.   miror).

adv. (čudno; komp. čudneše Habd zerc 143, -eje Habd ad 985).
1. neobično, osobito; čudesno, divno; usp. čudnovato, čudnovito, čudovidno, čudovito. H (s. v. ), B (s. v.  admirabilitas, admirabiliter, miraculo, mire;  čudno), J (s. v.   mirabiliter).  Od Boga otca … prez začetka vekivekoma čudno i nezgovorno rojen jest pravi Bog. Vram post A, 16. Čudno mu se vidi. Švag kvadr 12.
2. užasno, strašno, grozno. B (s. v.   monstrose).

adj. (sg. A n. čudnorastno) koji je izrastao na neobičan način (o drvetu).Čudnorastno pak drevo na vekivečni spomenek [oni] zahranihu. Nadaž 105.

f neobičnost, čudnovatost; usp. čudlivost, čudnovitost, čudovitost. B (s. v.   admirabilitas),  J (s. v.   mirabilitas).  Oh, ka radost bude videt oca Boga, ki je čudnost zredil stvoreńa vsakoga. Magd 57.

adj. (sg. N f. čudnovata, G f. -e, I m. -em).
a. isto što čuden 1. a. P (s. v.  chironomus … rukotlapec … rukolažec … rukolažikavec …koi rukum ali rukami vnoga laže i oči onih koja glede čudnovatim svoim micańem zaseniva … plesalec z rukomicańem 317). Morebiti se [ja] gde s tem čudnovatem ciganom zestane. Brez diog 109.
b. isto što čuden 1. b. B (s. v.   admirabiliter  s naznakom da je dalm.;čuden, čudna oboje s naznakom da je dalm. ). Veseli se … cič one čudnovate dostojnosti koju nosiš vu sebi. Zrin tov 179.

adv. isto što čudno 1. B (s. v.   admirabiliter  s naznakom da je dalm.; čudno s naznakom da je dalm. ).

adj. (sg. N m. čudnovit, -i, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, D m. -omu, A m. čudnovit, -i, n. -o, f. -u, L m. -em, -u Matak II, 105, f. -oj Rob I, 96, -i Gašp III, 16, -e Prid kron 29, I m. -em, f. -um, pl. N m. -i, f. -e, G m. f. -eh, A n. -a; komp. sg. N m. čudnovitejši).
1. 
a. isto što čuden 1. a. B (s. v.  assimulatio, clarus, ostentosus, ostentum, prodigiosus … čudnovit … nenaraven … kruto redek … čudnovit porod; čuden, čudna oboje s naznakom da je dalm. čudnovit s uputom na čuden), J (s. v.   paradoxum).  I to ja vse izručam u tvoju obrambu i čudnovitu jakost. Zrin tov 231. Denes vam jedno čudnovito pripetčeńe pripovedal budem. Rob I, 5. Vezda … po jednom čudnovitem načinu ovo pismo meni vu ruke je dospelo. Brez diog 130.
b. isto što čuden 1. b. B (s. v.  admirabilis, mirabilis, miraculosus), X (s. v.   ago),  P (s. v.  chroma …farba u skladnopojnosti je pako ona čudnovita različnost ali gerla samoga ali punejega skladnopojeńa koja najboļe vuho i serce človečansko derži 404). Officium od svetoga i čudnovitoga otca Ferenca Ksaveriuša (naslov).Mil vert 132. Od čudnovitoga opravka ļubavi božanske (naslov).Kempiš 96.
2. u im. službi (pl. n.):čudnovita ono što je neobično, neubičajeno. P (s. v.  arctalogus … hvastavec … koi se sam hvali i čudnovita od sebe pripoveda 294).
3. u svezama a) bot. čudnovite jabučice penjavica,Momordica balsamina. P (s. v.  pomum mirabile 618); čudnovito drevo rianus,Rianus communis. P (s. v.  ricinus 621).b) čudnoviti človek isto što čudočinitel. J (s. v.   thaumaturgus).

adv. isto što čudno 1. B (s. v.  admirabiliter, exalto, mirabilitas, miraculo, prodigialiter;  čudno s naznakom da je dalm. ), J (s. v.   mirabiliter).  Ov [navuk] … tolnači kak se veliki računi na več delov čudnovito razdeliti mogu. Šil 146. To se je vsakomu čudnovito videlo. Krist žit I, 129.