Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f mađ. kaczagany; vrsta ženskog kaputa. Ali na večer – mila ti majka – prašena šibum moja cabajka. Stupar 40.

f lat. cicer; bot. isto što čiček¹1. R (s. v.  s uputom na čiček).

m isto što cehmešter 1. (i ista etim.). B (s. v.  s uputom na cehmešter).

m mlet. zaffo; pandur, žandar. B (s. v.  s uputom na grabant).

f (sg. N cafuta, pl. N -e) bludnica. Nekakva cafuta … se je vu ńega z dušum i telom zaļubila. Danica (1834) 12. Smude, cafute, kaj vam je teca zežgala lice kakti pereca, glas posluhnete kajkavskog jazbeca! Krl 9.

m etim. v. cegar.
1. isto što cegar 1. Kak znate gde se pri vas vino prodaje? Ah, onde gde se cagar na znameńe daje. Gašp III, 55.
2. isto što cegar 2. Kakov cagar, takva vura. Gašp II, 909. fig. Stari je jedini mađarskemi grandi pljunul v oko kak se šika bandi … jedini cagar na tem ciferblatu, jedini potez na našem šahmatu. Krl 127.

m etim. v. cegar.
1. isto što cegar 1. Rezač celoga tersa (tisk. tersu) od kolca tak odrešiti mora, da cager na kolcu ne ostane. Danica (1837) 4.
2. isto što cegar 2. Gnomon … kazitel na vuri, g. cager. Voc 505.

pf. (prez. sg. 3. cagne) njem. zagen; klonuti duhom, postati plašljiv, bojažljiv. Naturu svoju premeni koi predi serdito i bahato je se deržal, potlam cagne i pokornoga se včini. Lal vrač 107.

impf. (prez. sg. 3. cagnuje) etim. v. cagnuti; impf. od pf. cagnuti; sahnuti, venuti. Ako drevo cagnuje, z drožğami staroga vina z vodum zmešanemi zalej. Horv kal-b (1813) 46.

m (sg. NA cajg, G -a, I -om) njem. Zeug; roba, tkanina. Bale z svilnem cajgom (tisk. Zeugom) jošče su na brodišču ostale. Lovr rodb 109.