Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

prep. fonetski lik prijedloga k dobiven jednačenjem po zvučnosti.
1. isto što k 1. a. G devet stolom gosti seli behu. Magd 97.
2. isto što k 2. To se pristoi g dobromu sudcu. Perg 5. Iz mertveh [je] g živļeńu človek dopeļan. Habd zerc 501. Do smerti … žalost … bu kričal g Bogu. Popev 4.

m pl. (N Gabaonitanci, D -em) ljudi iz Gabaona, Gibeona, starog izraelskog grada. Tak su vučinili Gabaonitanci vu vremenu viteškog kapitana Jožve. Gašp III 980.

impf. (inf. gabati; ptc. prez. sg. N m. gabajuči) ljuljati se pri hodu; šepati. Wackeln, v. a. (sich wankend fortbewegen), zibati se, ļuļati se, gabati. Krist anh 136.

m fr. cabinet; prostorija za stanovanje jedne osobe, kabinet; usp. kabinet. Komornik … zabil je bil zapreti on cesarov gabinet, to je to komoricu vu koje je cesar kvarter imal. Zagr V, 1, 299.

m pl. stanovnici Gabija, grada u Laciju. [Ženu] su Gabini v nečistom delu zagńavili. Habd ad 146.

m njem. Gabel »viljuška«; obrok između jutra i podneva, doručak. Ob deseti mali gablec, kak već stara šega je. Pet 58.

f isto što blato. B (s. v.  coenum … blato … kal … gacka … glib … blato iz kojega ne se moči zkopati … neizgazlivo blato).

f isto što gače; (vjerojatno zbog rime umjesto gače ). J (s. v.   habena).

f pl. t. (NA gače, G gač, L -ah).
1. gaće. H (s. v. ), B (s. v.  braca, perizoma, sarrabella, vastrapes … gače … hlače i vse kaj stegna pokrivaju;  gače), J (s. v.   feminale).  Iz listja figovoga pervi naši otci jesu sebe napravili gače. Šim prod 124. Adam … zadrčal je pod jedno figovo drevo po jeden par gač. Škv hasn 122. Nihova odeča jesu gače z kojemi komaj svoje boke zakrivaju. Danica (1842) 34. Severec, kozoderec, skunkačov strah i kač, raznesel bu vre farbe s pisanih vaših gač. Krl 15.
2. izr. bit ču gače dogodit će se. Bit ču gače, ali ne znamo kad če. Danica (1840) 101; (žena, veže gače (žena)gazda je u kući. Ona mu veže gače, der Frau die Hosen lassen. Krist anh 151; dobro vezati gače urediti neku stvar. B (s. v. ). Koi dobro gač ne veže, rado često ńe poteže. Vitez zor 7.

f pl. t. (A gačice, I -ami) dem. od od gače.
1. isto što gače. [Frajla] ne zna krojit rubačice nit zna presti za gačice. Horv kal-a (l 832) 47.
2. petlja na gornjem kraju biča za privezivanje na bičalu. Bič za vole z gačicami (cjenik).Lim 5.
3. u svezi popove ~ isto što popova jajca s. v. jajce. Vzami popove gačice iliti jajca (to je trava), na koji rastu črļeni mihuri, vu mihurih jesu črļene glavice, i iz glavic vzami ono zrńe koje je vu ńih. Luič 113.